BITNOST A VITAMINA

Šargarepa – bogata vitaminom A.

 

 

Vitamin A je važan za:

  • stvaranje vidnog pigmenta (rodopsina) u oku,
  • razvoj epitelnog tkiva (tkivo koje pokriva površinu tela – koža i unutrašnjih organa, telesnih šupljina, izvodnih kanala i sl.),
  • kontrolu rasta,
  • prepisivanje gena,
  • imuni sistem,
  • razvoj embriona i razmnožavanje,
  • kosti,
  • kreiranje krvnih zrnaca.

Vitamin A je značajan i zbog njegovih antioksidacionih svojstava jer se vezuje za slobodne radikale.

Gde ga najviše ima?

Količina vitamina A u hraniProcenat(%)0200400600800DžigericaZelje od masla…ŠargarepaBrokoli (list)Slatki krompirMaslacKeljSpanaćBundevaRaštanDinjaJajeKajsijaGrašakMlekoProcenat (%) u odnosu na preporučenu dnevnu količinu zaodraslog muškarca (900 mikrograma)Hrana (100 grama)

Hrana Procenat (%)
Džigerica 722
Zelje od maslačka 112
Šargarepa 93
Brokoli (list) 89
Slatki krompir 79
Maslac 76
Kelj 76
Spanać 52
Bundeva 41
Raštan 37
Dinja 19
Jaje 16
Kajsija 11
Grašak 4
Mleko 3

 

Najbogatiji izvori vitamina A su:

  • jetra, tj. džigerica (govedina, piletina, ćuretina, riba) (6500 μg = 722%), uključujući i ulje iz jetre bakalara,
  • zelje od maslačka (1008 μg = 112%),
  • šargarepa (mrkva) (835 μg = 93%),
  • list brokolija (800 μg = 89%) – cvetovi brokolija imaju mnogo manje,
  • sladak krompir (709 μg = 79%),
  • maslac (684 μg = 76%),
  • kelj (681 μg = 76%),
  • spanać (469 μg = 52%),
  • bundeva (400 μg = 41%),
  • raštan (raštika) (333 μg = 37%),
  • Čedarski sir (Engleska) (265 μg = 29%),
  • dinja (169 μg = 19%),
  • jaje (140 μg = 16%),
  • kajsija (96 μg = 11%),
  • papaja (55 μg = 6%),
  • mango (38 μg = 4%),
  • grašak (38 μg = 4%),
  • brokoli (31 μg = 3%),
  • mleko (28 μg = 3%),

Količine vitamina A u 100 grama (g) odgovarajuće namirnice su date u mikrogramima (μg). Procenti su dobijeni u odnosu na preporučenu dnevnu količinu vitamina A za odraslog muškarca koja iznosi 900 μg dnevno.

 

 

 

Posledice smanjene količine vitamina A

Nedostatak vitamina A (hipovitaminoza) u organizmu se očituje u tzv. noćnom slepilu i raznim kožnim poremećajima. Noćno slepilo podrazumeva smanjenu sposobnost vida u mraku. Prilagođavanje vida na tamu je u stvari hemijski proces kreiranja vidnog pigmenta rodopsina, a za njega je neophodan vitamin A.

Do nedovoljne količine vitamina A u organizmu dolazi zbog nepravilne ishrane ili hroničnih bolesti usled kojih je smanjena apsorpcija masti u organizmu (vitamin A se topi u mastima i uljima).

Pošto je vitamin A topljiv u mastima, osobe koje su na dijeti i ne unose dovoljno masti su izložene većem riziku od nedostatka vitamina A.

Vitamin A je naročito važan za trudnice i dojilje radi normalnog razvoja ploda i deteta. Smanjeni unos vitamina A za vreme trudnoće se ne može nadoknaditi povećanim unosom posle porođaja. Pri ovome je naročito važno da se ima u vidu da unošenjem veće količine vitamina A od propisane (što je najčešće posledica uzimanja dodataka u ishrani bogatih vitaminom A) mogu uzrokovati oštećenja ploda. Zato treba biti oprezan, umeren i poštovati preporučene dnevne količine za vitamin A.

Rano odvajanje deteta od majčinog mleka može biti uzrok smanjene količine vitamina A kod odojčadi.

Na apsorpciju ovog vitamina u organizmu povoljno utiče cink (Zn). Jedno istraživanje sprovedeno u Africi je pokazalo da je zahvaljujući ishrani bogatijoj vitaminom A i cinkom opala smrtnost male dece od malarije.

 

 

Toksičnost veće količine vitamina A

Bitno je imati u vidu da, i pored velikog značaja koji vitamin A ima za organizam, njegovo prekomerno unošenje može izazvati ozbiljne probleme koji se manifestuju poremećajima na koži, kostima, zglobovima i u probavi.

Naročito je bitno da se sa prekomernim unosom ne pretera za vreme trudnoće jer može doći do oštećenja ploda.

Simptomi povećane količine vitamina A (hipervitaminoza) su:

  • ljuštenje kože (suva koža i sluzokoža),
  • lomljivost kostiju,
  • umor i nesanica,
  • mučnina i povraćanje,
  • anoreksija,
  • razdražljivost i promenjeno mentalno stanje,
  • zamagljeni vid,
  • gubitak kose,
  • bol i slabost u mišićima i predelu stomaka,
  • edemi (akumulacija tečnosti ispod kože),
  • žućkasta boja kože zbog višta β-karotena koji se ne može pretvoriti u vitamin A.

Do povišenih količina vitamina A u organizmu, najčešće dolazi kod dece zbog samoinicijativne terapije od strane roditelja i kod odraslih posle dugog lečenja kožnih bolesti (akne, psorijaze).

Dugotrajno konzumiranje vitamina A u količinama većim od preporučenih može dovesti do osteoporoze i preloma kuka. Vitamin A u povećanim količinama povećava krtost kostiju. Prema najnovijim istraživanjima, povišeni nivo vitamina A poništava pozitivno dejstvo vitamina D i K na kosti.

Toksične posledice prekomernog konzumiranja vitamina A posebno pogađaju fetuskoji se razvija. Fetus je naročito podložan štetnom dejstvu vitamina A u periodu stvaranja organa (organogeneza). Ova štetna dejstva potiču samo od vitamina A koji je tzv. retinoidne forme (poput vitamina A iz džigerice). Karetonoidne forme ovog vitamina (kakva se nalazi u šargarepi) ne izazivaju ovakve simptome, osim ako se kombinuju sa dodacima u ishrani (tzv. suplementi) i u slučaju hroničnog alkoholizma. Naravno, uvek treba voditi računa da ukupan dnevni unos vitamina A u organizam, ne premaši preporučene dnevne količine.

Obilno unošenje β-karotena (beta-karotena koga ima u šargarepi) kod nekih vrsta dijeta može dovesti do karotenodermije, tj. obojenosti kože narandžasto-žuto bojom.

Dokazano je i da terapeutske doze vitamina A, koje se primaju zbog lečenja akni, remete aktivnost nervnih ćelija.

Toksičnost visokih nivoa vitamina A u organizmu i veoma uzak optimalan opseg vrednosti za nivo vitamina A u kojima on ima delotvorno dejstvo na čoveka, su glavni razlozi zbog kojih se ne proizvode preparati bazirani na vitaminu A.

 

 

 

Preporučena dnevna količina

Uzrast Preporučena dnevna količina (mikrogram po danu – μg/dan) Gornja granica (mikrogram po danu – μg/dan)
Odojčad
0-6 meseci
7-12 meseci
400
500
600
600
Deca
1-3 godina
4-8 godina
300
400
600
900
Muškarci
9-13 godina
14-18 godina
19-preko 70 godina
600
900
900
1700
2800
3000
Žene
9-13 godina
14-18 godina
19-preko 70 godina
600
700
700
1700
2800
3000
Trudnoća
manje od 19 godina
19-preko 50 godina
750
770
2800
3000
Dojenje
manje od 19 godina
19-preko 50 godina
1200
1300
2800
3000

Mikrogram (μg) predstavlja 1000-ti deo miligrama (mg), a miligram 1000-ti deo grama.

Preporučena dnevna količina je uzeta tako da zadovolji potrebe 98% ljudi.

 

http://www.lekar-savetnik.com

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *